Pogledajte na svetovnjake, i na ceo svet koji se toliko preuznosi nad narodom božjim – zar se nije u njemu iskvario lik božji i istina njegova? Oni imaju nauku, a u nauci je samo ono što je podvrgnuto čulima. A duhovni svet, viša polovina bića ljudskog odbačena je uopšte sa nekakvim trijumfom, čak sa mržnjom. Proglasio svet slobodu, u poslednje vreme naročito; a šta vidimo u toj slobodi njihovoj: samo ropstvo i samoubistvo! Jer svet kaže: “Pošto ti, čoveče, imaš potreba, treba da ih zadovoljavaš, jer imaš ista prava kao i najugledniji i najbogatiji ljudi. Ne boj se da zadovoljavaš svoje potrebe, nego ih još i umnožavaj!” – to je, eto, današnje učenje svetovno. I u tome oni vide slobodu.
A šta proizlazi iz tog prava na umnožavanje potreba? Kod bogatih, usamljenost i duhovno samoubistvo, a kod siromaha, zavist i ubistvo, jer prava su im data, ali sredstva da zadovolje potrebe još im nisu ukazana. Uveravaju da se svet, što dalje, sve više ujedinjuje i okuplja u bratsku zajednicu time što skraćuju rastojanja, što se kroz vazduh prenose misli. Avaj, ne verujte takvom ujedinjenju ljudskom!
Shvatajući slobodu kao umnožavanje i brzo zadovoljavanje potreba, ljudi kvare prirodu svoju, jer stvaraju sebi mnogo besmislenih i glupih želja, navika i kojekakvih izmišljotina. Žive samo radi međusobne zavisti, radi ugađanja telu i oholosti. Imati ručkove, prijeme, kola, činove i robove sluge – to se danas smatra za tako neophodnu potrebu da se zbog toga žrtvuje i sami život, čast; čak se i ubijaju, ako je ne mogu zadovoljiti.
Kod onih koji nisu bogati, vidimo to isto, a siromašni nezadovoljavanje potreba i zavist zasad zaglušuju pijanstvom. Ali uskoro će se, umesto vinom, opijati krvlju – na to ih vode. Pitam ja vas: je li slobodan takav čovek? Znao sam jednoga “borca za ideju”, koji mi je sam pričao: kad su ga u zatvoru lišili duvana, on je tim bio toliko utučen da umalo što nije pošao da izda svoju “ideju”, samo da dođe do duvana. I takav još sme da kaže: “Idem za čovečanstvo da se borim.” Kud takav može poći, i za šta je on sposoban? Jedino možda za kakav nagao čin, a neće dugo izdržati. I onda nije čudo što su mesto slobode pali u ropstvo, a mesto službe bratoljublju i čovečanskom ujedinjenju, pali su, naprotiv, u podvojenost i usamljenost, kao što mi je govorio, u mladosti mojoj, tajanstveni gost i učitelj moj. I stoga se u svetu sve više i više gubi smisao o služenju čovečanstvu, o bratstvu i zajednici ljudskoj, i zaista, ta se misao dočekuje čak i sa podsmehom, jer kako će da odustane od navika svojih, kud će da pođe taj zarobljenik kad se toliko navikao zadovoljavati bezbrojne potrebe svoje koje je sve sam poizmišljao? On je usamljen, i što ga se tiče celina. Došli su ljudi dotle da su stvari nakupili više, a radosti imaju manje.
Odlomak iz Braća Karamazovi